ANKSIOZNOST - PROBLEM SAVREMENOG DRUŠTVA

Anksioznost (Picasso, 1937)Prema podacima iz 2015. godine (Tanjug), pokazano je da oko ¼ ljudi u Evropi pati od nekog vida anksioznosti i čini se da ovaj procenat raste, kako kod nas, tako i u celom svetu. Anksiozni problemi često idu u komorbiditetu sa depresivnim obrascima funkcionisanja, za koje istoimeni izvor tvrdi da muče svaku drugu osobu u našoj zemlji. Kada neki problem, poput konstantnog doživljaja strepnje i neizvesnosti među velikim brojem ljudi u svetu, počne da predstavlja pre pravilo nego izuzetak, mi ne govorimo o „poremećaju“, već o odlici današnjeg društva. Urbanizacija, politički režim, način života, prodor interneta, i slično, može biti povezano sa opštim porastom anksioznosti i depresije.

Do poslednjih desetak godina je reč anksioznost retko mogla da se čuje na ulici i ubrajala se u apstraktne izraze, dok danas mnogo više ljudi ima uvid u njeno konkretno značenje. Reč je nastala od latinskog izraza anxius - bojazan (čiji je koren angere – ukočenje), a danas se odnosi na doživljaj strepnje, bespomoćnosti, nelagodnosti, kao i iščekivanje da će se nešto loše dogoditi, trzanje na iznenadne zvukove, uznemirenost i česte propratne telesne simptome. Sada se možda pitate zašto se anksioznost onda jednostavno ne zove strah?

Strah je normalna i adaptivna emocionalna reakcija ljudskog organizma na REALNU spoljašnju pretnju, kako bi telo bilo pripremljeno za reakciju 3B (borba, bekstvo, blokada). Kod anksioznosti se događa da telo i osećanja reaguju kao da pretnja zaista postoji, a mozak ne može baš da pronađe konkretan razlog za strah. Recimo, zmije se bojimo zato što ona može da nas povredi ili usmrti otrovom, dok nije sasvim jasno zašto se neki ljudi iracionalno plaše bezazlenih insekata.

Kada govorimo o anksioznosti, danas često obuhvatamo širi spektar tegoba – od raznovrsnih oblika fobija, preko paničnih napada, pa sve do anksiozno-depresivnih stanja i opsedajućih misli, praćenih prinudnim radnjama. Sa anksioznošću se živi i ona nekada može da bude korisna, tako što daje osobi izvesnu energiju da obavlja svoje životne obaveze. Međutim, mnogim ljudima ona pravi veće ili manje probleme prilikom svakodnevnog funkcionisanja, a posebno zato što o svojim „strahovima“ ne znaju ništa. Kako biste čuli više o različitim oblicima ispoljavanja anksioznosti, o samoj njenoj prirodi i nastanku, pojačavanju ili nestanku, možete se prijaviti za predavanje Anima Centra, čiji tim ima bogato iskustvo u radu sa svakodnevnom anksioznošću, ali i sa onom koja je u stanju da „prodrma ličnost iz najvećih dubina“. Predavanje je interaktivno uz snažno ohrabrenje diskusije!

Trajanje predavanja: 4 h(uračunata i pauza po dogovoru);

Broj učesnika: 5-10;

Cena: 15 evra po učesniku (dinarska protivvrednost)

Ukoliko želite da se prijavite za predavanje o ANKSIOZNOSTI , to možete učiniti na način opisan na stranici Predavanja iz psihologije.